Sofiina Mama, Student Mama, Super Mama!
Jasno je da živimo u liberalnom kapitalizmu iliti potrošačkom društvu gde nam je potreba da nam stalno nešto treba ili da nam je nešto neophodno vrlo duboko usađena. Pitanje je samo da li smo toga svesni ili ne, i da li se borimo protiv toga, da makar odvojimo ono bitno od onog nebitnog? Continue reading “Šta je ono čega se možemo/moramo odreći?”
Ove godine ću napuniti 30 godina i ako Bog da, završiću i drugi fakultet, tj. magistarske studije. Neminovno je da se čovek na ovoj tački zapita, da li je vredelo sve ove godine potrošiti na učenje i studiranje? Continue reading “Zašto (ne) studirati?”
Još od kada smo se Marko i ja venčali i počeli da živimo sami i potpuno samostalni u Nemačkoj, dobijali smo različite komentare ne samo za način našeg funkcionisanja, već i načina na koji sami sebe finansiramo. Nekako, kao da mnogi smatraju da se mi zapravo “igramo” porodice, braka i roditeljstva, a ne da smo odrasli ljudi koji zajedničkim snagama uspevaju ponekad nemoguće. Continue reading “Najvažnije je imati “svoj hleb u rukama”!?”
Veoma mnogo ljudi danas kaže da ne želi bebu, da bi mogao da se ostvari u karijeri, ili da nema dovoljno novčanih sredstava, ili da se plaši da će prekinuti sa studijama ukoliko dobije bebu itd. Moja supruga voli da kaže: „ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor“. Continue reading “Studije i beba?! Da, moguće je!”
Biti roditelj ne znači za sve nas isto. Neki ovu ulogu shvate veoma ozbiljno i posvete svoju pažnju najboljem mogućem odgajanju svoje dece. Dok drugi ovu ulogu shvate kao pre svega takmičarsku, gde su deca propratni aksesoar za hvaljenje pred drugim roditeljima. Continue reading “Moje dete je naprednije od tvog!”
Za sebe volim da kažem da sam optimista, ali mislim da sam zapravo u realnosti idealista. Svet oko sebe gledam pozitivno, ali od sebe očekujem idealno. Nisu problem očekuvanja drugih. Na njih nikada nisam obraćala pažnju. Ali najgora su ona očekivanja koje postavimo samima sebi.
