-Jesi li dobro?
-Nisam. Žensko sam, izdržaću…
Ove dve razmenjene rečenice između mene i Mime od pre nekoliko dana gađaju u srž nekih mojih razmišljanja ovih dana u karantinu.
[Nastavi čitanje “Žene u poslovnom svetu – formalnost ili realnost?”]
Šta će mi doktorat bez tebe, draga…
Ima li ličnog uspeha odvojenog od porodice i da li je moj neuspeh samo moj?
Zašto volim knjige?
Volim knjige i želim da mi glavna okupacija i posao koji ću raditi bude vezan za njih!
Gledaj me, kako mogu sve!
Kada ste poslednji put nešto probali po prvi put u životu?
Saga o masteru je gotova!
Ne mogu da verujem, došao je i taj dan kada sam zaista predala svoj master rad! Da, da, dobro ste čuli, agoniji (ili bar glavnom njenom delu) došao je kraj.
Studije i beba?! Da, moguće je!
Veoma mnogo ljudi danas kaže da ne želi bebu, da bi mogao da se ostvari u karijeri, ili da nema dovoljno novčanih sredstava, ili da se plaši da će prekinuti sa studijama ukoliko dobije bebu itd. Moja supruga voli da kaže: „ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor“.
Meni vala nećeš cepati košulju!
Nakon porođaja, tokom i nakon kojeg sam iskusio najveću sreću u životu, ja se ipak nisam napio, nije mi došlo hiljadu ljudi u kuću, nisam pravio veselje, niti mi je neko cepao košulju.
Zašto je prisustvo oca na porođaju neophodno?
U prethodnom tekstu sam pisao o tome kakvo je bilo moje iskustvo pri prisustvu porođaja moje supruge. Tada sam istakao sve pozitivne strane tog iskustva. Mada sam svestan da nemaju svi priliku ni mogućnost da na isti način uživaju u tome, rešio sam da se osvrnem i na moguće negativne aspekte, koji su možda i važniji od pozitivnih.
[Nastavi čitanje “Zašto je prisustvo oca na porođaju neophodno?”]
Porođaj iz tatinog ugla
Dok smo tokom trudnoće razgovarali o porođaju, Mima i ja nismo ni diskutovali da li da ja budem prisutan u porođajnoj sali ili ne. Oboje smo to želeli, a to se ovde u Nemačkoj nekako i podrazumeva.
Vreme trudnoće iz tationg ugla
Bebu ili želite (sa nekim) ili ne želite. Zaboravite na izgovore!
