Sofiina Mama, Student Mama, Super Mama!
Integracija u novu sredinu nikada nije laka, kao što bi neki mislili. Ponekad nije dovoljna dobra volja, znanje jezika i druželjubivost. Posle skoro 5 godina života u Nemačkoj, tek po Sofiinom rođenju konačno imam utisak kao da sam zaista deo ovdašnjeg sveta.
Bliži nam se Nova godina i svi planiraju šta će i kako od prvog januara. Sve velike odluke i promene se donose nekako po pravilu baš u ovom periodu. A mi nismo mogli da čekamo prvi januar kako bi Sofia konačno dobila samo svoju sobu.
[Nastavi čitanje “Kada je vreme da dete pređe u svoju sobu i svoj krevet?”]
Jedno od pitanja koje mene u zadnje vrijeme tj. od kada se Julian rodio i krenuo jesti krutu hranu muče je OD KADA, KOLIKO I ZAŠTO UOPĆE DIJECI DAVATI ČOKOLADU I SLATKIŠE?
Nisu drugi roditelji jedini koji sve znaju o svemu vezano za odgajanje vašeg deteta i vole da vam sole pamet. Postoje i oni drugi, koji nemaju svoju decu, a opet najbolje znaju u čemu vi grešite u vaspitavanju svog. E krajnje vreme je da se malo pozabavimo i njima.
Skoro sam sa svojom prijateljicom Ivanom, koja je takođe student i mama (i koju ćete uskoro imati priliku i sami da bliže upoznate na ovom blogu) razgovarala o mnogo čemu pa i o boljki mnogih majki – grižoj savesti.
Biti roditelj ne znači za sve nas isto. Neki ovu ulogu shvate veoma ozbiljno i posvete svoju pažnju najboljem mogućem odgajanju svoje dece. Dok drugi ovu ulogu shvate kao pre svega takmičarsku, gde su deca propratni aksesoar za hvaljenje pred drugim roditeljima.
Privikavanje na jaslice je pre svega i za decu i za roditelje jako važan proces, a za mene i jako zanimljiv, pa sam želela da naše iskustvo podelim sa vama. Ko zna možda nekom bude i od koristi.
[Nastavi čitanje “Kako funkcioniše privikavanje na jaslice u Nemačkoj?”]
Septembar svi nekako vezuju za polazak u školu, što je meni već odavno strano. Otkad sam završila srednju školu septembar mi je bio mesec ne za stres, već za uživanje (jer sam i na fakultetu u Srbiji sve ispite čistila još jula – štreber sam i ponosim se time). Međutim ovog septembra stvari se menjaju – Sofia je krenula u jaslice i moj mesec za odmor postaje mesec Sofkinog privikavanja na novo okruženje. Kako je izgledao njen prvi dan u vrtiću pročitajte u daljem tekstu.
Iako bismo i Marko i ja voleli da sve vreme ovog sveta provedem samo sa Sofiom, ipak moramo da kročimo u stvaran svet u kome mama i tata imaju i druge obaveze koje nisu direktno vezane za bebu. A to podrazumeva da neko drugi treba da se stara o našem detetu bar nekoliko sati dnevno. Kako i zašto smo se odlučili da Sofku damo u jaslice čitajte u daljem tekstu.
[Nastavi čitanje “Kako i zašto smo upisali bebu u jaslice u Nemačkoj”]
Dok smo tokom trudnoće razgovarali o porođaju, Mima i ja nismo ni diskutovali da li da ja budem prisutan u porođajnoj sali ili ne. Oboje smo to želeli, a to se ovde u Nemačkoj nekako i podrazumeva.
