Zašto volim knjige?

Volim knjige i želim da mi glavna okupacija i posao koji ću raditi bude vezan za njih!

Zavoleo sam ih uvek iznova čitajući onih nekoliko knjiga iz moje seoske školske biblioteke. Zavoleo sam knjige čitajući jednom (ponekad i dva puta) godišnje „Hajduk Stanka“, kojeg je moja sestra dobila kao nagradu za pomaganje u raščišćavanju oštećenih knjiga iz susedne seoske školske biblioteke.

Zavoleo sam knjige čitajući Sidnija Šeldona zajedno sa mamom i sestrom na travnjaku ispred naše seoske kuće bez krova, dok smo se međusobno čekali ili požurivali da bi okrenuli sledeću stranicu. Toliko sam ih malo imao, a toliko sam ih puno voleo.

Dešavala se neka magija kada bih je uzeo u ruku i zaronio u nju, bežeći (bar u mislima) od svakodnevnih teških seljačkih poslova…

Kada sam sreo moju Mimu, mnogo toga nas je spajalo, ali najviše možda ljubav prema tim spojenim papirima. Satima i danima bi pričali o pročitanim i nepročitanim knjigama, te je moja ljubav prema njima rasla i razvijala se zajedno sa ljubavlju prema Mimi.

Šta ima lepše, nego kada imate ista interesovanja kao i vaša životna ljubav?

Da napišem neku knjigu, do dana današnjeg se nisam osetio spremnim. Smatram da se to ne može folirati. Moraš imati da kažeš nešto, ne bih li se odlučio za taj korak. Taj trenutak možda nikada i ne dođe! Ne možemo svi sve  znati i raditi! To što bi voleo nešto da znaš, ne znači nužno da si i sposoban za to!

Ne mislim pak ni da to „nešto“ može tek tako da dođe ili da se odsanja. Za sve je potreban ogroman rad i trud i vežba. Ništa ne dolazi besplatno i ništa se ne dešava preko noći.

DSC05531
Nikada dovoljno knjiga – deo naše kućne biblioteke.

Međutim, ono što je takođe vezano za knjige, a što sam osetio da mogu da uradim, jeste povezivanje knjiga i prevođenje. Iskreno, ne znam šta je starije od ta dva. Nekako sam valjda istovremeno počeo da se bavim i jednim i drugim. Ljubav prema prevođenju je počela pre nekih desetak godina, kada sam za vreme studija otkrio da mi je prevođenje tekstova (uprkos mom ogromnom neznanju jezika) na moj maternji jezik zaista nešto interesantno.

Između mogućnosti da kao preduslov za izlazak na pojedine ispite pišem seminarski rad ili da prevodim, uvek sam birao drugu opciju. Onda sam nudio kolegama da prevodim i njihove tekstove, za novčanu nadoknadu. Sladak je to novac bio. Satima sam mogao da buljim u ekran, bez da trepnem…

Fascinirao me je taj kreativni proces i intenzivno učenje. Uči se jezik, uči se sadržaj, uči se iznalaženje rešenja, uči se da se misli, uči se koncentrisanje, uči se disciplina…

I tako sam posle osnovnih studija u Srbiji krenuo putem Nemačke, sa jednim ciljem: da naučim jezik, da studiram i da posle jedne dobre jezičke prakse počnem da prevodim knjige. I verovali ili ne, posle samo nekoliko meseci učenja nemačkog jezika, još dok sam se nalazio na B1 nivou, preveo sam jedan mali članak iz Špigla. Za sebe! Na B1 nivou je retko ko sposoban da ljudski progovori. Eventualno možete da se snađete u prodavnici. Ja sam progovorio bar na papiru 😊

Posle tri godine (dve godine učenja jezika i jedne godine studija) sam preveo knjigu. Ona, hvala Bogu nije odmah bila objavljena. Protekla je još godina dana dok se nije našlo rešenje da se ona objavi, a onda sam još godinu dana prepravljao moj prethodni prevod i plus prevodio dopune toj istoj knjizi. Ceo proces je dakle potrajao oko dve godine.

U jednu ruku je to dugo trajalo, ali u drugu ruku je to bio jedan neophodan mukotrpni proces, iz kojeg sam izašao neverovatno obogaćen. Taj moj prevodilački prvenac sam onda sam sa mojih deset prstiju uspeo da povežem u knjigu.

Znate šta je bitno u celom tom radu? Bitno je da imate nekoga ko će da vas podrži, čak i kada sve izgleda beznadežno! Znate li koliko mi je bilo teško kada sam uradio prvu, radnu verziju prevoda te knjige i kada niko nije hteo da je objavi? Uložite dva meseca u nešto i onda to leži u fijoci… Da me Mima sve vreme nije ohrabrivala i tešila, ja bih taj isti tekst verovatno izbrisao i spalio.

Čim je bila objavljena prva knjiga, odmah sam krenuo da se raspitujem i tražim sledeći projekat. Nisam čekao da me neko ponudi da opet radim. Tražio sam! Drugu knjigu sam preveo mnogo brže i lakše nego prvu. Cilj: 5 stranica dnevno. Nema ustajanja, pre nego što se ispuni norma. Za mesec i pol dana je bilo prevedeno 150 stranica. Nekih 8 meseci kasnije, posle višestrukih korektura i dorada će biti štampan i ovaj prevod.

Ja, koji generalno nemam puno strpljenja za stvari, nego radim stvari na o‘ruk, kada su knjige u pitanju, spreman sam da dugotrajno i strpljivo čekam, radim, glancam… Znate zašto??? Zato što volim knjige! Zato što volim bilo šta što je vezano za njih. I zato što sam spreman da se usavršavam do iznemoglosti, ne bih li celoga života mogao raditi sa i na onome što volim: KNjIGAMA.

Neizmerno sam zahvalan Bogu što sam pronašao posao tj. poslove koje volim i koji mi nikada neće biti posao. Svestan da mnogi ljudi to ne uspeju.

I zbog toga sam neizmerno zahvalan mojoj sestri Jeci, koja me je naučila da čitam, mami koja nas je svojim primerom zainteresovala za knjige, Mimi, sa kojom sam počeo konačno da pravim našu kućnu privatnu biblioteku i koja mi je neizmerna podrška u mom prevodilačkom i knjigovezačkom radu…I naravno mom frćku Sofii, koja je moj motiv da ne čekam da mi se stvari dese, nego da preuzmem inicijativu i tražim način da zaradim od onoga što volim da radim.

S-Tata

Advertisements

2 thoughts on “Zašto volim knjige?

Add yours

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: