Biti pravi muškarac

Ovih dana se po balkanskim medijima ponovo vrte vesti o padu nataliteta, mačo kulturi, rodnoj ravnopravnosti, okrivljivanju žena što „ne kmeči“ nešto u kući… Naravno, opet je akcenat na ženskoj krivici što sve manje dece ima i opet niko ne spominje odgovornost muškaraca i muževa. Budući da sam i sam pripadnik tog pola i da se u našem domu neguju nešto drugačija praksa (mada se iskreno nadam da pripadamo većini mladih porodica koja praktikuje dole navedene stvari), želja mi je da podelim iskustvo sa vama.

Ja sam ponosni roditelj jedne male Sofie, muž Milice, ujak Anđele, brat Jelice, sin Ružice, zet Ane i Dobrile… Puno je žena oko mene, i ja se zaista brinem kako one žive i da li su preopterećene raznoraznim obavezama u kući i oko porodice (ipak, nisam ja jedini pažljivi muškarac u našoj porodici… itekako nas je više).

Naravno da osećam slabost prema njima i naravno da želim najbolje za njih, a uostalom i za sve žene. I zato u ovom tekstu ne želim da krećem od njihove „krivice“ ili od njihove preokupacije, obaveza itd. Krenuću od nas muškaraca i krenuću od toga šta čini pravoga muškarca! Krenuću od moga viđenja „mačo muškarca“! Toni Parsons @tonipasrsons je jednom broju nedeljnog magazina @nedeljnik pisao „Muški manifest“. Ja ću ovde predstaviti nešto drugačiji koncept koji bi, po mom skromnom mišljenju, promenio svet nabolje i svakako svima olakšao živote. Pa da krenemo…

IMG_20170910_183814.jpg
Pravi muškarac je i dobar muž i najbolji otac.

1. Pravi muškarac preuzima odgovornost za svoja dela i ne kuka! To nije lako i veoma je naporno, ali čini život lepšim i srećnijim. Ja sam od moje supruge naučio da ne kukam jer to ničemu ne vodi i nikome ne pomaže. U našem narodu se puno kuka i forsira obrazac žrtve, koja pati i u toj patnji svakodnevno strada (svi bi želeli da kao Isus stradamo i tako zaslužimo Carstvo Nebesko). To međutim vodi samo u još veće crnilo i uglavnom u depresiju. Znači, odgovornost prema vlastitim postupcima, nema kukanja, glavu gore i u nove pobede. Život je borba za lepši dan! Život je prekratak da bi ga potrošili i proveli u žaljenju kako nam nije dobro, kako bi mi hteli ali ne možemo, kako nemamo uslove itd. Ako nemaš uslove, stvori ih!

 
2. Pravi muškarac ide sa svojom ženom na porođaj i učestvuje u njemu. Shvatam da mi živimo u zemlji gde je to omogućeno bez nekakve papirologije, ali kao što sam već o tome pisao, na Balkanu naše supruge često tretiraju jako loše i mi moramo stati u njihovu zaštitu i moramo im biti podrška i oslonac u tom najelpšem, a za njih i veoma bolnom trenutku! Bitno je videti kakve bolove naše supruge podnose i koliko su jake (često i više nego mi sami).

 
3. Pravi muškarac kupa bebu (zajedno sa ženom), menja bebi pelene, igra se sa detetom. Dete je zajedničko, a ne samo mamino (ili pak samo tatino)! Pa kad ste već želeli dete, zašto onda ne učestvujete u njegovom odrastanju? Čak i da neko ne želi dete, pa ono je sada tu i hajde da vidimo šta može dobro da ispadne iz toga! Najlakše je prepustiti sve stihiji, skloniti se u stranu… i gde onda to vodi? Da li želite da stvari prepustite slučaju ili da svoj život uzemete u vlastite ruke?

 
4. Pravi muškarac kuva! Često se provlači rečenica da su muškarci bolji kuvari od žena. Možda sam neskroman, ali ja mislim da je to istina. Mi muškarci znamo bolje da kuvamo i treba da iskoristimo taj naš talenat. I Mima i ja rado kuvamo i smišljamo stalno nova jela i pored toga što uvek neko nas dvoje želi da kuva (kada je ono drugo umorno i bez ideje), prednost je i to što pravimo raznovrsna jela i retko kada nam dosadi naš jelovnik. Kuvati je zaista lepo i zaista olakšava život ukoliko su oba supružnika umešna u tome.

 
5. Pravi muškarac podjednako učestvuje u kućnim poslovima, a pod tim podrazumevam: pranje sudova, usisavanje, pranje veša (u mašini), ribanje kupatila (i vc-šolje rođaci), bacanje đubreta… Nije najstrašnije uzeti krpu u ruke i oribati stan, a krpa nije isključivo ženama prirođeni organ. Mima i ja smo toliko želeli naš stan i samostalan život. i ta želja nam se i ostvarila. Kako onda da se ne brinem o onome što sam toliko želeo? Kako da mu bude svejedno da li je sudopera puno sudova? Pa to je naša kuća i želim da bude čista i lepa. I naravno da ćemo podeliti poslove po kući.

 
6. Pravi muškarac ne pije! Ovde ne mislim da apsolutno odricanje od alkohola (mada ni to nije loše i nemoguće). Popijemo i mi ponekad uz večeru neko vino ili pivo, nije to sporno. Ali čemu opijanje? Pa treba li veći opijum od ljubavi u porodici? Nije mačo piti! Mačo je baš obratno, ne opijati se alkoholom, nego ljubavlju!

 
7. Pravi muškarac uživa u svojoj porodici i bavi se njome, a ne dirinči sa drugarima do jutra. Ovo zaista iskreno mislim! Drugovanje je super, dirinčenje do ujutru sa ortacima je super, ali u svoje vreme. „Oženjen sam, kao momak živim“, nije lep i pohvalan koncept. Svi mi ponekad odrastemo i postanemo zreliji… Ni kada sam bio tinejdžer, nisam voleo one matorce koji se tripuju da su mladi i in. Sve u svoje vreme!

 
8. Pravi muškarac ne mora da se kod žene (ili devojke) „vadi“ poklonima za 8 mart, rođendan, godišnjicu i ostale „bitne dane“, jer je on pažljiv cele godine. Iskreno me je oduvek nerviralno kupovanje poklona zarad iskupljenja (mada je ponekad i to korisno). Kada je čovek pažljiv cele godine, onda bar nema onaj pritisak da ne zaboravi datum, da smišlja šta će i kako će da kupi ženi. Uostalom, biti džentlmen, nije nikada stvar trenutka nego životni stil.

 
9. Pravi muškarac donosi zajedno odluke sa svojom ženom, jer je lakše podeliti teret, nego sve preuzeti na sebe, pa onda propasti. Mislim da je to neophodno, naročito danas. A i lakše je! Mi se trudimo da podelimo svaki teret i svaku odgovornost, tako da nam je neizmerno lakše oboma. Kada je u pitanju podela odgovornosti uvek se setim velikoga Mojsija, koji je sam sudio celom narodu i padao na nos od umora sve dok ga njegov tast nije posavetovao da podeli svoju odgovornost sa sedamdeset viđenijih narodnih vođa. Mojsije je poslušao savet i odmah sebi olakšao teret i obaveze, bez da je narodu i njemu bilo lošije usled takve odluke.

 
10. Pravi muškarac jedva čeka da dođe kući i bude sa svojom porodicom koja mu je motiv za sve što radi u životu! Iako je ova stavka na poslednjem mestu, po mom mišljenju, ona je najbitnija. To je nešto što treba da se želi, što treba da se gradi, što treba da se neguje.

Porodica jeste temelj i osnova društva, ali je ona najpre temelj i osnova svakog pojedinca!

S-Tata

 

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: